Zašto
su želje od zbilje veće,
zahtevi
od snage i vremena?
Misli
od ostvarenja, brže
se
isplanira i san odsanja.
Trenutak
zamisli, vreme proguta
reč
koja uglavnom okasni.
Iskustvo
s godinama u pokušaju
da prevaziđe,
guta okasnela kajanja.
Opustele
ulice, poznatih lica
sve manje,
u prolazu se zastaje
za
odpozdrav, da li ja ovo grad
porekla
ili tek stanica na putu?
Okrenem
stranicu, davno ispisanu
čitam
kao prvi put, svaka je reč
nova i
stara rana nezarasla,
otvara
vrata bolu, iza osmeha skrivenom.
Novo
pitanje, zapravo, staro
kao
život jednog imena osvaja
prostor
u vremenu svih postojanih,
reči
koje su ostale u zakletvi,
ne prećuti
i misao prvu izgovori.
Нема коментара:
Постави коментар