Moj video

Loading...

Странице

петак, 09. фебруар 2018.

Ispušteno vreme




Zašto su želje od zbilje veće,
zahtevi od snage i vremena?
Misli od ostvarenja, brže
se isplanira i san odsanja.
Trenutak zamisli, vreme proguta
reč koja uglavnom okasni.
Iskustvo s godinama u pokušaju
da prevaziđe, guta okasnela kajanja.
Opustele ulice, poznatih lica
sve manje, u prolazu se zastaje
za odpozdrav, da li ja ovo grad
porekla ili tek stanica na putu?
Okrenem stranicu, davno ispisanu
čitam kao prvi put, svaka je reč
nova i stara rana nezarasla,
otvara vrata bolu, iza osmeha skrivenom.
Novo pitanje, zapravo, staro
kao život jednog imena osvaja
prostor u vremenu svih postojanih,
reči koje su ostale u zakletvi,
ne prećuti i misao prvu izgovori.

Нема коментара:

Постави коментар