Moj video

Loading...

Странице

субота, 10. март 2018.

Ja protiv vetra





Obeležim svaku stranicu, znakom,
da prepoznam kada se vratim.
Kao pečat svog postojanja, na mestu
gde zastanem dah da osnažim.
I čitam uvek ista slova, u novom
redosledu imaju novi smisao.
Odstojanje vremensko daje sliku,
zaboravom ogrnuta platnom sivila.
Izgleda nepoznata mi likom, ali znam,
viđena jeste, doživljena u drugom osećanju.
Nisam ja nova, nisam ni ona od pre,
ona sam što sam od roditelja ponela.
Genetski naramak na ramenima pognutim,
dar kao teret postoji da ne posustanem.
U beloj pustinji pod plavetnim nebom,
svetlucavi odsjaj, titraj blistavih perli,
priziva, i ruke, odbacuju nepotrebno.
Lagano, bezlično, neiskreno, s osmehom,
mogu podneti sve što ponesoh i ono,
ono što mi nalik je poklonu dato.
Zato, obeležim belinu zapisom,
za sebe, za vreme, za povratak.

Нема коментара:

Постави коментар