Hoću
iz ovog nepokreta
vremenskih
zbivanja nova
da
izraste samonikla cvetnica
bez
dodira ruke njenog semena.
Opijena
mirisom provlači se
noć u
tmini svetlucaju njene oči
zvezde
nad gradom gube sjaj
pred
najezdom uličnog svetla.
Tiho
je šaputala nejasnog govora
ili
muzike nalik buki nesklad
osećanja
iz ničeg proistekla
rađaju
nove bezimene ulice.
Zaboravljene
table sa natpisom
u šutu
zaostalom nakon gradnje
na
mestu stare od ćerpiča
kuća
betonskih zidova bez duše.
Nemi
prozori bez pogleda
čekaju
život da se desi
da
progledaju iza zavese
sa
balkona da se slije voda.
Možda
postave tablu sa imenom
novu
da se zna adresa primaoca
pošiljku
kad pošalju iz cvećarnice
olistalu
i rascvetalu biljku.
Grad
kao ovaj isti nije
drugi
se rađa na mestu kraj reke
iz
prvog su otišli oni koji su ostavili
svoje
iz sebe dali i žive iza njih.
Нема коментара:
Постави коментар