Da li
ću znati
u
trenu da prepoznam trajanje
skrivene
misli u obliku reč
dok
iskazuju nemih usana
tek u
oku da ih pročitam
da
živim u njihovom odjeku.
Ostavila
bih breme svojih snova
pošla
lakog koraka ka trpezi
jeke
koja u srcu stvara iluziju
možda
istinu bitnu il' ne
zalud
je govoriti gladnom
ukus
je nebitan.
Svila
sam neukrotiva za kroj
bilo
kakav onako lepršav
stih
prirodi nalik promenama
kao
vreme u kome stvaram
batik
oslikava moje sve
sadašnjost
jeste.
Ovaj
grad u mom tragu
na
ulici pas lutalica
stari
mačak na prozoru drema
u
zdeli jaje prodajem deset dinara komad
ima li
takvih slika pitam
tamo
da li ću znati?
Нема коментара:
Постави коментар