Странице

уторак, 07. јул 2020.

Na Ivanjdan, 2020.




Danas, raspletem zapetljano
zeleno granje, svijem na grudi
sklopljenih ruku, pogunute glave,
u nemoj molitvi, razgolim dušu.

Za zdravlje, za ljubav, za život,
onima kojih nema više, uputim molbu,
brinite za nas i odbranite nas, od zla i sujete,
poljubim Ivanjsko cveće, ispleteno u venac.

Vernik i paganin, ateista, rastrgana u vremenu
upirem pogled ka visinama, zaustavljam se u rečima,
verom da dobro, kao i Sunce posle kiše, mora ponovo
nastaviti krug, da li ću biti u njemu, ili ne, njega će biti.

Danas, ostavljam sve svoje zablude u kutiju uspomena,
postavljam nove temelje za zakasneli početak,
Možda, kada prospem sve zrnevlje, godinama čuvano,
nova će livada cvetana osvanuti na belom platnu.

Нема коментара:

Постави коментар