Странице

четвртак, 07. јануар 2021.

Noć nade


 

Položim svoje pletivo

umorne ruke da odmorim

pogled kroz okno

opustele grane bez cvrkuta

odletele ptice pod streju

na pocrnelim gredama

otresaju pokislo perje

umesto pahulja leluja

na tlu kraj usahle petunije

kao otpala latica perce se blista.

 

Sivilo neba grakanje vrana kida

tišinu ranog popodneva

zapravo sumrak zimski

nalik je jeseni kišnoj

pomislim

zalutala godišnja doba

hoće li zima u proleće da navrati

onako kad behar u voćnjaku

rod najavi

sve se izmešalo.

 

Otkotrljalo se klupko

mačka za njim pojuri

sad vrapci prhnuše

zbunila se priroda

ne zna dal' bi pod stolicu

ili kroz prozor

gledam je maznu kako se misli

napolju kiša kvasi

unutra peč toplotu širi

umesto vrapca ipak će klupko da lovi.

 

I tako

red po red pletivo raste

kao stih

nižu se misli u reč

bez glasa pesmu ispevam

ili sliku na platno oslikavam

sve je to bilo ovog popodneva

sad eto beše to juče

ostaje mi ovaj zapis kao uspomena

na dan Hristovog rođenja

u Pančevu godine 2021.

 

Нема коментара:

Постави коментар