Slike u vremenu stoje
gledane mojim očima
žive kao fotografije
da li je to album uspomena?
Bez reda se pojavljuju
onako kao blic bljesnu
u trenu da mi skrenu misao
sa puta sadašnjosti.
Volim taj nered
raznolikost uspomena
kao igra žmurke
u kasno ljetnje veće.
Eto opet ono prošlo
detinjasto blisko jutro
u cvrkutu vrapca
veselom lavežu psa.
Miris svežeg hleba
čaj od kamilice i med
ispijam iz tegle slatko
je buđenje uz kafu.
Sve drugo je sećanje
zaostalo u svesti
postoji reodsled
ali ne marim za to.
Ustojalost navika
robuje životu a ja
raskidam okove
slobodna mogu li biti?
Нема коментара:
Постави коментар