Da vratim vreme
pogled da uputim
u pravcu kojim idem
istim putem drugačija
da jesam od ove sada
ne bih imala želju
neispunjenu u vremenu
prošlom zaostala sam
izgubivši korak
ili smisao brzine
planetarnih obrtaja
vrednosti u proticanju
zabludelih neistomišljenika
broj nebitan za istinu
ostajem samo kao
slučaj u arhivi
zaborav ispisan.
Da, vreme nema povratak
nema ni kretanje
ono samo postoji
u našem postojanju
znam da nisam ostala
iz zaborava stasavam
u umornim jutrima
ispijene kafe
oslikavaju dan budućnosti
sumnju u dobitak
bez znoja na čelu
i ruku žuljevitih
bistrih misli
poruku ispisujem
prvo sebi a posle...
ostaje praznina između redova
Нема коментара:
Постави коментар