Faraonn - ..ispunjene
želje,-rijetko ispunjaju...
Poezija, ili minijature jednog ozbiljnog razmišljanja o
životu ličnosti i okruženja. ..ispunjene
želje,-rijetko ispunjaju... da, većinom teško priznajemo ili razumemo, ipak
ispunjena želja treba da ispuni dušu osećanjem zadovoljstva, ali retko je tako.
Želja je potreba, žeđ koja se ispijanjem ne gasi, ona je izvor koji sam sebe
napaja.
Faraonn vešto oblikuje misao u zagonetku vezanog stiha, ne dozvoljava
čitaocu da bude površan, postavlja mu zagonetku i ne retko vraća ga na ponovo
iščitavanje. Ono prastaro pitanje se javlja, „Šta je pesnik želeo kazati?“, da
li treba tako čitati? Tumačiti pesmu je ponekad i samom pesniku teško, naročito
kada se zna da pesme nastaju u trenutku posebnog raspoloženja i situacija koje
izazovu pisanje. Vezani stih daje mogućnost pesmi odgovore koji će trenutak
čitanja oblikovati, to je ona pesnička sloboda koja privlači i one koji poeziju
nisu smatrali dostojnom suparnicom proze. Svaki stih je duboka misao koja se
rađa i razvija okupirajući pažnju.
Ono što je meni zanimljivo u pesničkom stvaralaštvu
Faraonna, reči koje kao da izvaja iz korena menjajući ih ne bi li im dao
prikladno značenje, ponekad ih time ublažava a ponekad, kao da bi želeo da im da
snagu kojom bi mogle da savladaju sve prepreke. Na izgled nepravilna reč,
„ispunjaju“ ima dubinu koju treba sagledati, a kako sagledati dubinu duše?
Stihom koji sledi, „…Vratile se glavi /
sve misli i želje / razasute / vratile se / onako neispunjene / i divlje“ kao
što kaže pesnik. Vrate se one u očekivanju da budu ispunjene, „skupe se tako i
divljaju / i ko ih je krotio / samo ih je probudio / , pesnik se rađa iz njih
neukroćenih, , „amazonka“ i „jezerska sirena“ „ stišane će ostati/“ u pesničkoj
ruci koja zapisuje reč stvarajući melodiju, poeziju. Koliko će ostati „stišane“
volja je stihotvorca koji zna, „ako i ne pretećem / imalo je što i za što… /.
On zna da one neispunjene želje drže budnost oka, „ispunjene / rijetko kad nas
/ ispune…“. Dilema o ispunjavanju ili neispunjavanju želja nema u pesničkom
razmišljanju, nema je zato što svako ispunjenje želje ostavlja prazan prostor
za novu, time se, „uslovljavaj / kvalitet bivanja „ i ono što je karakteristika
poetskog stvaralaštva Faraonna, pitanje izrečeno u stihu koji je na izgled
poslednji, stihu kojim završava pesmu, ono, koje pesmu oživi a ona živi za
odgovor, „ako se bivati treba…“. Većina Faraonnovih pesama završava se sa tri
tačke. Na taj način pesma dobija novi život u razmišljanjima koja je probudila
kod čitaoca. Kao da iščekuje novi stih
iz kojeg će nastati nova pesma…
Tamišarka – Branka Zeng,
20. 05. 2015. u Pančevu.
