Nisam htela ništa reći
samo gluposti neke
prave reči u dubinama
rov prave ne daju se tako lako
gotovo nikad nisu tu na jeziku
u ustima da sačekaju da se ispljunu
nemaju vremena
a znam ih znam ih
kada sam sama
kada pada kiša
kad se zagledam u mrak
i opije me neka tama
znam ih i kad ne dozivam
i rekla bih
ali ćutati jedino smem
lakše je
istina lomi staklo u želudcu
i dok do usana dođe krvav je trag.
Нема коментара:
Постави коментар