Krug za krugom

Zagrlim samoću, prazninu mraka

osluškujem tišinu u otkucajima bila

takt koraka igra senki treperi zvezda

sjaj remeti sklad u tami rađa san

umiri treptaje oka i slika postaje put

odlazak iz dana u novi sled događanja

neznano kud ni kad u nadi tek živi

za krug koji ponovo trči ni broj nije bitan

tek početak iz ničega postaće u povratku

sebi kad nestanem onako u razgovoru

snoviđenja koja se ponavljaju

kad zaostanem kraj zida preko koga ne mogu

možda neću ovakva inatna ili je neki drugi razlog

nedovršeni posao ovdašnji možda predstojeći

sve jedno budim se praznog zagrljaja

skrivam pogled pred bolom svetlošću izazvana

još jedan ratni dan da savladam i tako

beležim krug za krugom...