Uvek se osvrnem na prošlo,
da ono novo bolje bude.
Koliko ima istina i koliko želja
da se sazna?
Pokrivene uši, pokrivene oči,
usta, uzalud govor, ruke u pokretu, odustale.
Greška, ima šansu i ništa nije izvesno.
Moje i tvoje, njeno i njegovo,
zašto i zato... razmimoilaženje, nesuklađenost,
igra postaje napor, arhaičnost pokreta,
Galama, dostiže vrhunac nečujnosti pojedinca,
u gomili, nalik hordi koja razara smisao pokreta.
Bina je ostrvo, samotno, neosvojeno, pusto...
ognjište još toplo, priziva žar, miris iz kotla,
topli kačamak u tanjiru, mrvice hleba na dlanu,
za ptice, pod strejom, ni gnjezda više nema...
Onaj osvrt... navika osta... i nada...
Lepo.
ОдговориИзбришиHvala.
Избриши