Moje
su godine iz grada potekle
suze u
tragovima na obrazu
banatska
prašina kovitla se
u
plesu kaldrmom pustom
ulicom
dok prolaze uspomene
ostavljam
okasnelim satima
umorne
su od ludovanja
nemiri
mladosti ostaju budni
do
jutra prohladnog nagoveštaja
letnje
žege i besmisla sećanja
promene
prošlih dana nema
u nadi
je sutra sačuvati smisao
postati
novi dan pogledati hrabro
taj
grad koji se gubi pod asfaltom
žilu
korena neiskoreniti sebe.
Нема коментара:
Постави коментар