ZIMA NA RECI

Sivilo neko obavilo je grad
Zima bez snega kao tuga
Bez suza plač u duši jecaj
Gorka čaša smoga spržila je
Šumu na obali reke labud
Usamljen kao starac na klupi
Otresa svoje peerje umesto
Šešira pa lagano gegajući
Godine svoje brojne zapliva
Uz reku u prkos talasa
Zaseče vodu njegov trag
Kao da je nož
Zablista srebro u tuzi reke
Taj jecaj zimski nad gradom
Razbi se pod snagom njegovih
Krila raširenih u pozdrav
Suncu na zalasku koje
Posrebri njegov trag.