OD PESME, DO PESME

Moj naklon, Vama!

Evo me pred Vašim sudom.

„Nauči zanat, kaza mi Čovek“!

Ali ne reče, gde se ta škola nalazi.

Kako naučiti, da ono što tinja,

tu radost,

tugu, taj nevidljivi sjaj

Misli, Kao Reka

što teče, u obliku skulpture izložiti.

U Ram uplesti niti,

koje se kriju kao Tajna.

Dok Jutro,

mirisno zatreperi kao Cvet.

Znam, pomislili ste:

„Uči se od onih koji znaju!

Koji su stvarali stil“.

Eh, Vi ste u pravu!

Ali...

Neću tako!

Hoću da dišem svoj lični stih!

Ja,

Kao Život,

budim se i tečem,

Reka postajem,

Čežnja koja se ogleda

U Tvom Oku, čitam

Tvoje ... su reči

kao Kiša koja kupa i napaja

Misli.

Zauvek se gubi

Stid, Ostrvo sam,

ali Žurim, ostavljam Trag.

Da Ne Žurim,

u Jesen biću Inspiracija za Život.

Sutra,

u Spomenar sakrivam Polje,

Vojvodina,

mene rađa!

Grad, čitam kao Dlan.

Razmišljam dok Pesimisti pokazujem

Reči

koje su pesma,

Boja Ljubavi!

Vama se klanjam,

ponizno molim.

Sudite!