Странице

субота, 10. септембар 2011.

ПРСТИ ЈЕДНОГ КЛАВИРА - Новак Ђукић


Дајте ми прсте једнога клавира,

Што ме душом купише, кад поче да свира,

И у срцу да копа, откида и дира.


Хоћу само њих јер, признајем,

Бирам,

Само бих са њима сад могао да свирам.


Ако ми их не дате

Видећете мрца,

Што пати и труне,

Умире и грца,

И куне,

Дан када је срео те руке,

Тај мозак, ту душу,образе и очи,

Дан када у мени нешто чудно скочи,

И крене,

И однесе ми сваку трунку мира,

Дан када је она отишла од мене,

И однела прсте једнога клавира.


И ако се некад опет роди таква,

Са очима прозирним и душом чистом,

А неће,

И ако је сретне неко сраман као ја,

А срешће је,

Нека је пита,

Оно што сам ја хтео питати,

Једну девојку,

У једном времену које је прошло,

Са једном мишљу,

Са само једном мишљу,

Коју је ја нисам питао.


И ако она,случајно, буде свирала клавир,

А он у песмама буде тражио смисао,

Нек' напише за њу једну песму,

Као што сам је, на пример ја, написао.




Нема коментара:

Постави коментар