"Između dva sveta" Sećanje na Branka Miljkovića

ĆUTIM

Neču zimu da ljutim
a tebi kada budeš u letu
prišapni proleću da pošalje
onu laticu cvetu
mirisnu notu što otapa
zimske bele košulje
pretače u potoke
a reke postaće
meni doneće
Sunce
pesma će biti
na listu Breze
o s t a ć e…
san usnulih kapljica
snežnih Kraljica
misao majskih Ružica
sofru pčelama postaviće
medonosnih pehara
rascvetanih
voćnih behara
p o s t a ć e…

ZAPIS

U rečima skriveni cvetovi ćute
tajne putujućih nemira čekaju
bonacu da probude vetrovi
talasi obalu da zapljusnu.

U trenutku jednom bez najave
razliće se misao kao plima
valom nošena živa postati
govorom ili na belini hartije.

U tišini koja će nastati
žubor tek poteklih pisanija
postaće znamen besmrtnosti
trenutak od prolaznosti sačuvaće.

U tami čuvane tajne proklijaće
napojene snagom buđenja
semena bačenog slučajno
stihom će pesnik, da progovori.