Odlazeći skrila je pogledom
nasmejanim, sjajnim, nemir
ustreptale duše, pred novim
nepoznatim predelima osećanja.
Bez osvrtanja korača uporno.
Put ostaje, iza nje trag sećanja
urezana bojom, povlači liniju
pravca, kao da klupče zamotava.
Privlači cilj k’ sebi…
Koracima prikriva nevolju kretanja,
zahuktale mase, žagor, ostavlja
za sobom u tragovima reči.
Zabeležila je kraj i početak…
Нема коментара:
Постави коментар