Predaje se, posustala
prostirku izatkanu
zelenim vezom izvezla je
izdanke mladica budućih
cvetnica da se rascvetaju
da rađaju plodove rumene
dečije obraze od igre vesele
njoj smehom da uzvrate
Sunce dok kupa reku
tone u krošnjama golim
a napupelim od snage
Ona je svojim dolaskom
daruje dodirom priziva
jutro cvrkutom ptica
u danu traje vredna
vezilja rasutih cvetnica
u dugoj senki se klanja
pružajući sebe kao zalog noči
krijući svoju tajnu
Ona prolećem prkosi
smelo i ako umorna
zaranja u talasu tišinom
prekriva se dok sanja
prikuplja snagu da može
jutrom pupoljke rascvetati.
Нема коментара:
Постави коментар