Milan Milutinović

Milan Milutinović

O autoru,
Milan (Vojislava) Milutinovć rođen je u Beogradu 4.12.1966. godine, gde i danas živi i stvara. Član je klubova : „ Miodrag V Šijaković “, od 1988. godine, književnog kluba „Jesenjin„ od 1996. godine, književnog društva „ Libero Markoni “ od 2005 godine, i „Udruženja književnika Srbije„ od 2003. godine.

Godine 2009. osvojio je drugu pesničku nagradu za pesmu „Tuga„ književnog kluba „Branko Miljković“  iz Knjaževca. 

TUGA

JAJE NA OKO

U TIGANJU PLIVA

NA VERLOM TALASU ULJA

VEĆNU TUGU KRIJE

ŽALEĆI ŠTO

PILE POSTALO NIJE

2010. godine treću nagradu na pedesetim majskim susretima u organizaciji književnog kluba  „Đuro Salaj“  za pesmu „Na zidinama troje“, i 2011. diplomu na desetom javnom konkursu povodom dana zaljubljnih na temu „Ljubav je pesma najlepsa“  za pesmu  „Madam Jagoda“  u organizaciji kluba Umetničkih Duša Mrkonjić grada 2011.

Milan Milutinović se čitalačkoj publici predstavio sa šest zbirki poezije.

Izbor pesama iz bogatog opusa Milana Milutinovića

GLAD
Ona je došla zorom bosa,
Na stopalima je nosila ledene pahuljice s dalekog severa
Na prstima miris još nerođene dece za svaki prst po jedno dete.
U podne je sa suncem u negližeu na ti
Igrala je preferans u školjke, viline konjice i zvezde.
Uveče je u senci meseca gradila zidove, ograde
Tišinom, setom, gordošću.
Kosom upletenom u grane javora, lipa, jela
Krilima lastavica, slavuja zaustavila je vreme i otišla.
Ja sam ostao ispred trpeze od hrastovine
S postavljenim plitkim i dubokim tanjirom
S leve strane su ćutali viljuška i kašičica za kolač
S desene strane gledali se kašika za supu i nož
Zaronivši ruke u naraslo testo u naćvama
Levom rukom sam mesio maldenčiće
Desnom rukom sam mesio laturđijice
Za svaki dan po jedan mladenčić
Za svaku noć po dve liturdjijice.
Uz svetlost sveća i igru senki
Jeo sam deliće sopstvenog srca.

POGLED
Kad zažmurim,
Postanem i ovo, i ono
Zemlja, voda, nebo.
Vidim mali i veliki
Beli, ljubičasti, plavi i crni krug.
Krug koji melje žito, kukuruz, ječam
Mesec, zvezde, sunce.
Puknem prstima zatvorim ga u teglu
Nalepim etiketu s natpisom „organski zdravo“
Da mi bude pod okom dok se kezi, radi sklekove
Trči trim stazom.
Kad zažmurim,
Postanem i ovo i ono
Zemlja, voda, nebo.
Vidim kratku i dugu crtu, nit
Upredenu u konjski rep,kučeću dlaku, ovčiju vunu.
Vidim kako seče kamen, gvožđe,čelik i drvo.
Namignem na levo oko
Namotam je oko malog prsta, zavežem u čvor
Stavim u flašu, prinesem pod nos da uzavri, pozeleni kao orahovača
Požuti kao kajsijevača, pocrveni kao višnjevača
Nalepim nalepnicu na kojoj pise - protiv svih uroka.
Kad zažmurim,
Postanem i ovo, i ono
Zemlja, voda, nebo.
Vidim trougao kako viri iz sveske na kocke
Hoće da se iskrade da se zakotrlja po sobi
Izleti kroz prozor u noc i zvezde
Udahne tišinu i tamu - piramida da postane
Nebo krilom da zapara
Puknem prstima, zavrnem rukave
Stavim je u drvenu kutiju
Uvežem majčinom maramom, očevom košuljom
Da pročita Pitagorin životopis i ponavlja teoremu
„ Kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru kvadrata
nad obe katete c2 = a2 + b2 „ oko dok joj ne pobeli.

IŠČEKIVANJE

Ispucala, sasušena, zemlja
Žednih i usahlih usana
Željeno očekuje kišu.

Može da ti upadne oko
U pukotinu i vidiš sve ono
Što vidi krtica u tami.

Ili da ti propadne uvo
Kroz razvaline da čuješ ono
Što ošluškuje glista daljini.

Noga može da ti sklizne u procep
Da izmeriš koliko je dubok grob
Davno zaboravljenog nedonoščeta.

Možeš da stviš veliki kamen u rupu
Kamen dobar za glavu i snove
I sanjaš san o gomili ridje i plave dece

Kako trče bosa po travi u iscepanim gaćama
Golim rukama, crnim noktima skupljaju za igru
Skakavce, guštere, umesto lego kocki, kompjutera.

Stablo jabuke da posadiš u jamić
Zlatne jabuke da rode kao u vrtu koje su čuvale Hesperide
Da ti se dive i zavide,ti se pravi gluv sedi pod krošnju i raširi ruke
Same jabuke da padaju u tvoje krilo iščekujući kišu.

SNEG, MRAZ, ZIMA

Pahuljice veju, veju
Iz zaledjenih nebesa
Oblaka poderanih iskidanih
Parošcima oštrih jelenskih rogova

U garave bakrače
Drvene zdele i kašike
Kao mrva hleba
Grudva kačamaka,zrno soli.

Sledjene kosti da nahrani
Bačene u vučiju
Kožu, olinjalo krzno
Izujedano vremenom.

Na vrhu gomile
Ogoljena glava
Oči bačene u mrak
Urokljivo zure.

Uši opipavaju beskraj
Santimetar po milimetar
Reči drobe tišinu
Tupim sekutićima.

Prozorsko staklo
Išararno mrazom cvokoće
Smrznuti ključ leži
U iskrivljenim vratima.

Studen debelim
Plaštom snega
Skriva tragove
Bosih stopala.

KIŠA

Kiša pada celu noć
Niz ravne i strme krovove
Po muzejskim eksponatima
Glumcima i likovima na bini Hamletu i Ofeliji
Klaudiju, Gertrdi, Poloniju Horaciju
Publici u parteru publici na galeriji
Vojnicima u donjem vešu
Radnicima u nočnoj smeni
Bolesnicima u postelji i na aparatima.

Kapljice kiše liju
Kroz odžake i oluke
Za vratove, krivošije
Izložbenih figura u baštama restorana
Plastičnih lutki ispred diskoteke
Bele okovrtnike urbanih pasa
Okupljenih oko tovara svežeg mesa
Crvene kragne oko noćnih mačaka.

Curi kiša u
Duge rukave od bež svile,
Kratke rukave žutog pamuka
široke nogavice od plavog teksasa,
Uske od crnog somota
Patike boje zebre, mokasine i martinke
Espadrile, borosane i baletanke

Na upale oči
Smežurano lice
Ispucale usne ilovače
Na krečnjaku kolonama mrava,
Larvama paukova, leptira kupusara
U reku ponoirnicu da ugasi vatru ognja
U želudačnoj kiselini zemlje.

A“ OD REĆI APOKALIPSA
Ptice se sudaraju u letu
Lebde na oblacima
Snagom oluja i padaju.
Slepe ptice gugutke i golubovi
Survavaju se u slapovima
Kao sivo kamenje.
Na oblakodere i solitere
Fabrike, banke i kladionice
Policijske stanice, bolnice i asfalt.
Gluve ptice padaju u kovitlacu
Poput žutog lišća kroz majčine pletenice, sestrine kovrdze
Vrapci,senice i zebe.
U dečije vrtiće i igrališta
Parkove, pijace i plastenike
Botaničke bašte i stadione.
Neme ptice padaju u naramcima
Oko krošnji kao suve grančice
Čavke, svrake i sove
Do šuma, lugova i groblja
Jezera i reka
Mrtvaja i peščara.
Sunce nije izašlo
Nema senke
Ne zna se koliko je sati.
Ne čuje se jetki glas Notr Dama
Ne oseća se hladnoća čelika Ajfelove kule
Ne vidi se svetlost s Kipa Slobode
Ptice se sudaraju u letu
Lebde na oblacima
Snagom oluja i padaju.

NOVEMBARSKA IDILA U PET DO DVANEST
Pukla je vodovodna cev
Voda celu noć teče
Smrzla se cela ulica
Bakica sa drugog sprata
Trećeg prozora levo
Nekome u sobi reče.

Vrabac je sa zarđalog simsa
Pokupio sve mrvice hleba
Golubovi šćućureni ozebli
Cvrkuću na lipovoj grani
U kućici od kartona
Sredovečni klošar mačku čokoladom hrani.