Prolijem preostalu, beskorisnu
učmalost,
da iz tame proviri
liska, buduća hraniteljica
od svetlosti da stvara
boju,
život,
imam dok dajem
trajanje u kapi od koje reka poteče
novo izniklo da može oslonac
godinama biti
umornim od tereta
s razlogom
ponesem sve nepotrebno
u trenutku prebiram
ko zrna rasuta, komad po komad
neću ostaviti tugu ni sreću
ostaviću ih u drugom rasporedu
da svetlo bude pre mraka
kao nebo posuto zvezdama
da noć ne bude crni plašt.
Нема коментара:
Постави коментар