Kad hoću

Ugasim svetlo da bih videla

u senkama na zidu obrise

lik koji nacrtan lebdi,

kreče se ka meni i gle

dok pružim ruku,

on je već drugi

neprepoznatljiv

smeška se,

vetar granam

kucka po oknu

pogledam

pritajio se,

upire pogled,

osetim kao dodir,

i nema nikoga

u sobi,

u igri senke

mašta

iz priče

budi se i raste

uspavana želja

to je ispisala,

da buđenje ima

smisao.