Često gledam u prozor
Da ugledam cvet ljubičice,buba maru, leptira.
On pilji u mene svojim staklenim okom
Da vidi koje sam vrsta životinje?
Da li mi je dlaka duga ili kratka?
Da li sam možda električni aparat
Kompijuter koji sve beleži i pamti?
Mehanička mašina koja radi na paru i pritisak.
Između nas svetlost lustera obasjava dan.
Zvuk sa radija veselo grgolji,
Pretvorio sam se u uvo i opet ništa ne razumem.
Neki nepoznati jezici,
Neke strane melodije.
Seku tišinu između nas.
Na Tv-u slika u boji
Đoković igra tenis protiv Nadala
Na Rolan Garosu i vodi u setovima
Dva prema jedan.
Mi se za to vreme igramo žmire
Dok se ne spusti roletna,
Padne mrak po glavi, rukama i nogama
Postanemo teški i olovni.
Uvučemo se pod jorgan i osluškujemo
Otkucaje svog srca.
I tako svaki dan, dan za danom, lepo što će ostati i u pesmi, Ljiljana
ОдговориИзбриши