Sakupljam stare i zaboravljene,
u trenutku suvišne i uzaludne,
važne ali ne izgovorene reči
izbledele od čekanja.
Kao staro gvožđe na otpad
predaću u zamenu za nove,
neupotrebljene, sjane,
k’o zlatan zub što osmeh krasi.
Nosiću ih u iskrici oka,
da zablistaju kad stignu vremena
ona, koja će biti za njih,
kao duga da oboje svod.
Нема коментара:
Постави коментар