Možda smo mi,dušo,sve bliži, u dalji
možda smo nas dvoje sve tuđi, a svoji;
a možda i nismo, već nas tuku malji
kroz damare lude; možda tu postoji
To što se razgori samo kad se sluti,
što se nije, žali, jednom nama snilo;
To mi ne poreci,To mi ne prećuti;
Ne zbivši se sve se, među nama, zbilo.
Možda smo mi, dušo, jedno drugom smrti
možda smo nas dvoje sve samo ne ljudi
a možda i jesmo, već nam razum muti
Ta beskrajna varka, možda tu se budi
To što uznosi nas samo dok se skriva
što nije i jeste jednom nama teklo.
Ne zbivši se, ipak, nek’ se nama zbiva,
sad mi i prećuti. Možda-sve je reklo.
23.12.2014. Aleksandra Mladenović
Нема коментара:
Постави коментар