Slikam

 

Prosula sam belu boju,

šarenilo platna da prekrijem.

Izbijaju senke, naziru se linije,

konture koje nisam naslikala.

Nanosim kistom plavetilo neba,

sivilo dana da sakrijem.

Htela sam Sunce da se osmehne,

a ono... zeleno...

Zbunih se, busen trave naopako,

okrenem platno, i gle...

rekom zaplovilo bujno ostrvce,

zapljuskiju ga talasi...

Odstupim korak, dva...

malo crvene, pa opet žute,

izraste vrba, nežna,

napupili plavičasti pupovi.

I tako dok boje žive, stapaju se,

ostrvo raste, upija sliku, slikara,

miris mlade trave, probuđene zemlje,

udišem proleće... slikam stvarnost, ili...?