Pre svega,
posle svega,
uvek je preteča reči.
Kaskaju za njom,
u pokušaju da je iskažu,
objasne, od jasne naprave zbrku.
Uvrnu je kao ruku do bola,
zapeče kao žiška zapala pod grlo.
Razgori se i bukne, ili utihne, ugasi se.
Misao od koje se rodi reč,
jasna kao jutro,
stvara, gradi, traje,
i kada njen odjek utihne.
Нема коментара:
Постави коментар