Odlažem san
ostavljam
vreme
skidam
osmeh
da
odmorim lice.
Pogled
puštam
i
maštu
misli
da lutaju
odlaze.
Senka
sivilo
hladno
zaostalo
u tragovima
jutra.
Umorna
laž
ostaje
bačena
nepotrebna
za
sutra.
Slobodna
ruka
odmara
od
dodira zadrhti
usna.
Reč
upija
kao vodu
žedna
glasa
nevidljiva.
Traje
sećanje
uprkos
vremenu
živi.
Нема коментара:
Постави коментар