Jedna godina u stihu

Suza

trag mojih misli

klizi niz obraz.

Razgovor

tiha potreba

da se razbije tišina.

Zimsko veče

miriše jabuka

na toploj peći.

Jastuk

belo platno

išarano vezom.

Osmeh

jutro se budi

u detetovom oku.

Ponovo

otvaram knjigu

ispisanu uspomenama.

Ćuti misao

na usnama

trag poljupca.

Misao

opet se vrača

kao proleće.

Slikam

zelenim bojama

da život ima smisao.

Mesec

i želja

za tvojim zagrljajem.

Kao ona

putujem sama

obalama obgrljena.

Opet

rasipam semenje

iz roda požnjevenog.

O poeziji i poetama

neka pričaju

njihova dela.

Moja ravnica

uzima dah

svojom lepotom.

Da sačuvam

pritiskam dlanom

na grudi laticu.

Tolerancija

dva i dva oka

u iskrenom pogledu.

Ples

prsti klize

na podijumu tvog tela.

Olazak leta

uzrelo grožđe

u tvojim rukama.

Stablo

raširilo grane

hlad za umornog putnika.

San

pauk ispleo mrežu

od sečanja.

Mi

dva sveta

na suprotnim stranama.

He, he, he

raširile se tajne

naših sastanaka.

Zloupotreba poezije

nepotrebna nadogradnja

mnogih stvaraoca.

Jadikovka plagijatora

teško je dobrog nadigrati

i u igri opstati.

Neću crno

raširiti platno

i dugu prosuti, hoću.

Tražim

milost za izgubljene

trenutke tišine.

Dodola

priziva kišu

žednim poljima.

Moj lik

ostače otisak

kao reč ispisana.

Magla

skrivalica

uplakane jeseni.

Pleši

uz osmeh zaigraj

tuzi u inat!