Moj video

Loading...

Странице

субота, 23. јануар 2016.

Jedna godina u stihu























Suza
trag mojih misli
klizi niz obraz.
Razgovor
tiha potreba
da se razbije tišina.
Zimsko veče
miriše jabuka
na toploj peći.
Jastuk
belo platno
išarano vezom.
Osmeh
jutro se budi
u detetovom oku.
Ponovo
otvaram knjigu
ispisanu uspomenama.
Ćuti misao
na usnama
trag poljupca.
Misao
opet se vrača
kao proleće.
Slikam
zelenim bojama
da život ima smisao.
Mesec
i želja
za tvojim zagrljajem.
Kao ona
putujem sama
obalama obgrljena.
Opet
rasipam semenje
iz roda požnjevenog.
O poeziji i poetama
neka pričaju
njihova dela.
Moja ravnica
uzima dah
svojom lepotom.
Da sačuvam
pritiskam dlanom
na grudi laticu.
Tolerancija
dva i dva oka
u iskrenom pogledu.
Ples
prsti klize
na podijumu tvog tela.
Olazak leta
uzrelo grožđe
u tvojim rukama.
Stablo
raširilo grane
hlad za umornog putnika.
San
pauk ispleo mrežu
od sečanja.
Mi
dva sveta
na suprotnim stranama.
He, he, he
raširile se tajne
naših sastanaka.
Zloupotreba poezije
nepotrebna nadogradnja
mnogih stvaraoca.
Jadikovka plagijatora
teško je dobrog nadigrati
i u igri opstati.
Neću crno
raširiti platno
i dugu prosuti, hoću.
Tražim
milost za izgubljene
trenutke tišine.
Dodola
priziva kišu
žednim poljima.
Moj lik
ostače otisak
kao reč ispisana.
Magla
skrivalica
uplakane jeseni.
Pleši
uz osmeh zaigraj
tuzi u inat!

4 коментара: