Moj video

Loading...

Странице

уторак, 05. јануар 2016.

Tuga





Promiče kao magla
muti pogled, iz oka
ni suze kap da poteče,
presušila reka.

Pognuta glava, kao grana
pod teretom, a nije rod
nju pritisnuo, već nemoć
da vidi, da zna, ono što sledi.

Znak ne prepozna,
neverica u sumnju odeva
strepnju, i svoj glas objavi
u nemi vapaj.

Korača napred
privija je na grudi
dah pritajio, čuti
novi udar… Tuga.

Нема коментара:

Постави коментар