Beli plašt raširila
kao krila ptica
spremna da poleti
ka Suncu skrivenom.
Visoko da se vine
nestalo bi je
u oblaku il’ kiši
mudra pritajila se.
Prekriva injem grane
kao vez na jastuku
u jednoj boju skriva
od pogleda daljinu.
Neumorna pritiska
dan se pred njom povlači
nalik je noći
il’ sumraku
bez žarkih oblaka na horizontu.
Poželim vetar da se probudi
blagim zamahom po polju
maglu da podigne
Sunce ruke da mi ogreje.
Нема коментара:
Постави коментар