Imam petlju da ispetljam
upetljano klupko i nit
od koje novi početak
nanizanih perlica mogu
ukras postaviti na jastuk
vezen buket poljskog cveća
miris da se rasplini u sobi
gde snovi ostavljaju
tragove
na zborano čelo namršteno
il’ od čuđenja podignutih obrva
oči širom otvorene za sva
dnevna zbivanja da ublaži.
Imam ruke da zaklon izatkam
u boji svojih viđenja
neprilagođena zlu prokletih
okrenuta osmesima i sama
upletena u potku života
suprotna od želje za rušenjem
stvaram od suza smisao
pogled bistrinom okupan
da sačuvam!
Нема коментара:
Постави коментар