Uzimam
dane od vremena
prostrane
ravnice i vetra
goropadnog
gospodara
sujetnog
neznanja
da
poseduje moć
koja
rasipa snagu
uzalud
ruši
ograde
mog
carstva
od
reći stvorenog
za
svakog i nikom
ne
pripada zasluga
sopstvene
misli ne postoje
samo
ona koja se od prve rađa
u nizu
kao kolona bez kraja
putuje
nekud putnik je
u
okrilju svom nesputana
ispružim
ruke slobodna.
Нема коментара:
Постави коментар