Moj video

Loading...

Странице

четвртак, 28. децембар 2017.

Recimo da





I tako, ugrejem dahom dlanove,
prislonim ih na okno, u trenu
sačuvam otisak, znak raspoznavanja,
mene.
Ostavim i svoje neviđeno delo zaboravim,
dala sam ga onako lakoruko, iskreno,
nepotpisano da putuje kao pismo,
za tebe.
Razvijam novo platno, il' tabak papira
slovo da pustim, misao da uhvatim
u naletu reč da zaustavim, iz grla glas,
nedam.
Sebe u ogledalu drugih pogleda vidim,
stvaram iz ničega, iz pepela, rasutih krhotina,
odlomljena stena postajem u pustinji,
cvet.
Kap po kap, upija u svoju snagu i daje,
lepotu trenutka latica, bešumno
rasipa svoje postojanje po pesku,
nada se.  
  

Нема коментара:

Постави коментар