Странице

четвртак, 30. новембар 2017.

Jesen kao ova, ili samo jesen?





Od kiše barice zaostale, na asfaltu
zgažen list kestena, lagani korak
raznosi kapljice, i trag ostaje
u zvuku jesenjeg dana.

Boje su se sakrile, pod oblakom
namrštenog čela, pogled je tužan
ka krošnji uputio, a ona, ogolela
pružila grane ka visini.

Nežne zelene vlati trave, izviruju,
opiru se hladnom danu, novembar
miriše na dim toplog ognjišta, magla
sputava dah i svetlo koje nedostaje.

Iz ruke prihvatam kesten, mirisan,
topao, kao poruka ljubavi, greje
hladne dlanove, crvenih obraza
deca trče kroz park.

Ostala bih tu, na korak od povratka
ka gradu zastajem, i vidim sliku
davno viđenu u snu, mislim, ili
znam da jesam već bila, kao jesen.

Нема коментара:

Постави коментар