Moj video

Loading...

Странице

петак, 15. јун 2018.

Možda





Rasipam vreme u nevreme
puštam da se rasprše reči
zaostaju spore, ujedaju,
razdiru misao o nepovratu
svom snagom podižem zid
zaustavljanja ili odbijanja
bez odjeka da utihnu.

Možda, ovde i sad beležim
ostatke svojih zamisli
ostrvo, okean, morsku pustoš
hridi, talase zapenušale, besne
hurije u odbrani ili napadu
nepoznatih zamaha ruke
u želji za spas iz osamljenosti.

Osvajam sebi pravo postojanja
tragova koji ostaju posle
svega uzimam komadić sebično
prisvajam to parće neba
da hranim smisao pogleda
kad podignem glavu da mogu
umor odmoriti, da mogu...

Нема коментара:

Постави коментар