Zakletva

Ako ja skinem slike

i sve njih u reč pretvorim

kao ptice da lepršaju

u sveže jutro

ogrnem osmehe zabeležene

klikom fotoaparata

i vratim vreme odbeglo

iz ruke ispustiću naramak

pritiska od snage neizgovora

svih onih koji postoje

u uglovima nevidela

dnevne svetlosti.

Ako ispružim ruke

i svoje dlanove predam

pogledu gatare

izboranog vremešnog lika

iz priče starina upamti

poruku koju nosiš

u tamnom oku videčeš

sebe iz kletve otmi

i postani misao

u nečijem vremenu

zauzmi poziciju

vrednu odbrane.

Ako sam ja

iz reke izronila

odbačena sa grudi

rođene ulice

nevidela kunem se

svanućem dana neću

izgovoriti tajnu

od koje gradim

ovaj trenutak

ostavljam umesto

slike reč

i ovaj stih.