Tišina u sobi
miris toplote
u ruci čaša
crveno iskričavo
oplelo venac mekurića
prozračno kao jutro
davno
putujem ka prošlosti
ispijam blago opor gutljaj
sećanja naviru rekom
talasi nekom donose
nekom odnose
a mi
bili smo deo te prolaznosti
jesen nam purpurom obraze zarumenela
od pogleda kriomice i osmeha
dodira ruke usplamtala mladosti bujica
razlivena
ponela nas je želja
veselju berača rujnih grozdova
tom daru od Sunca i znoja paorskog
dali smo sebe dobivši na dar godine
ljubavi
razmevanja
snagu u uzajamnom poštovanju
zagrljeni pretočili smo se
u jednu misao postojanja
dok traje i jedno od nas
a posle
ostaju kapljice iz zrna koje se ispijaju
i uspomena.
Нема коментара:
Постави коментар