Ozbiljna pesma

Zamislim, otvoren prozor,

leluja zavesa, miriše na sneg.

Pomeram procvetalu ciklamu,

voli zimu ali u toploj sobi.

Vetar pomiluje njeno zeleno,

jedro lišće, roze cvetovi skupiše latice,

od dodira hladnog, kao dah da im zastao.

Magli se staklo, ostavljam otisak dlana,

za sutra trag prošlog dana.

Zamislim, sunce i senke na zidu,

jutarnje slike oslikane na toplom jastuku.

Dodirujem odsjaj, beži mi ka danu,

vreme koje izmiče grabim u dahu,

žurba nema smisao lepote ičekivanja

ni panika svrhu prolaznosti moje,

delove snova polako pakujem,

spremam ih za novo putovanje,

nepoznato u prolazu zaustavljam.

Zamislim, ono davno, bliskije od juče,

ispijeno mleko sliva se niz bradu, i sve,

baš sve ostavlja trag neizbrisiv u osmehu

veselog lika, sjajnih očiju i čela bez bora,

pamtim, i nije više ništa tako.

Tek misao zamisli ostaju kad zatvorim oči,

na filmskoj traci korak neprekidan traje,

u trku ka cilju nedostižnom, samo se nižu

usponi i padovi, sad znam, to nije zamisao,

to je život!