Imam
svoje vreme
ukradeno
od svih
rasutih
trenutaka
u
ništavilu gubitka.
Boje
na platnu
pamte
pokrete
one
davne godine
nestalih
negde.
Trag
na licu
govori
mnogo
bora
se tu urezalo
pričaju
svoju priču.
Samo,
ja nisam tu
piše
na vratima
mog
pogleda
tu je
lik meni nepoznat.
Zapravo,
znam ga
prerušenog
u osmeh
treperi
u uglu usana
stidljivo
k'o sunce zimsko.
Ogreje,
istopi inje na prozoru
otkrije
čaroliju pogleda
belu
bajku praznične večeri
za
sutra Novu najavi godinu.
Нема коментара:
Постави коментар