Zimsko veče

Iz mašte prizivam

sivilo neba, teško,

kao perjani jorgan

od starosti pohaban

nalik je mlinskom situ

i provejava

beli prah zvezdanih pahulja,

leptirice u igri preticanja,

tope se i nestaju  

na usnama žednim,

paorskim rukama toplim,

žuljevitim od rada, povijenih pleća.

Otkrivam pogled

tuge, kiše...

crni dim, miris nagorele plastike...

magla ili...

tu, sada,

ulica, asfalt, crni trag guma...

Razgovor

Zanemeo

Od buke

Reči

Ustuknule

Tišina

Osvaja

Ponor

Da

Premoste

Ruke

Prsti

Upleteni

Pletenice

I

Pogled

Oboren

Traži

Trag

Povratka

Razgovoru

Poetski razgovori

 Suza

Kad duša reči govori

oko zablista

i rađa se tišina

duboka, nema, bez dna.

Od radosti,

od tuge,

od želje,

ona je iskrena

i kad' je skrivena,

i kada niz obraz nečujna krene,

više je od reči izgovorene!

Branka Zeng

Još iskri u oku - Branka Zeng

Klikom na ovaj link možete čitati knjigu:

https://drive.google.com/file/d/0B2X44uuHQMKtbzFCVkY2X2ptYnM/view?usp=sharing

Pisala bih...

Da, o svemu što ne vidieh od bljeska

sa visine do koje ne stigoh

letom bez krila ptice

poletele u mestu kao grana

vetar kada je pozove

a ona zelena, bi za njim...

povija se i odlomiti se hoće,

ali ostaje uz stablo pripijena.

Zarobljena, okovana, slobodna...

bez soka kad padne i hrana korenu postane.

Pisala bih...

Bez vida videvši,

skriveno slovo da napišem perom

iz krila bezkrile ptice

kao misao odletela...

Da, zapisaću je da ostane

slika,

reč živa nevidljiva.

MOŽDA-SVE JE REKLO - Aleksandra Mladenović

Možda smo mi,dušo,sve bliži, u dalji

možda smo nas dvoje sve tuđi, a svoji;

a možda i nismo, već nas tuku malji

kroz damare lude; možda tu postoji

       To što se razgori samo kad se sluti,

što se nije, žali, jednom nama snilo;

To mi ne poreci,To mi ne prećuti;

       Ne zbivši se sve se, među nama, zbilo.

Možda smo mi, dušo, jedno drugom smrti

možda smo nas dvoje sve samo ne ljudi

a možda i jesmo, već nam razum muti

Ta beskrajna varka, možda tu se budi

      To što uznosi nas samo dok se skriva

što nije i jeste jednom nama teklo.

Ne zbivši se, ipak, nek’ se nama zbiva,

     sad mi i prećuti. Možda-sve je reklo.

23.12.2014. Aleksandra  Mladenović