Moj video

Loading...

Странице

уторак, 08. мај 2012.

Gordana Knežević - NA ZAPREPAŠĆENJE PESME




evo me

kotim na postelji Ponoć
u kući nenamirenog crnokrilog ognjišta

utihnula
s kamenom u zubima

da pognem glavu u oprostu mog glasa
koji je promenuo nevinost

evo me


gladne ruke da nahranim
crnom ravnicom prepelica i konja

na mestu gde moj otac
nadničarski grize prašinu

u ovom danu koji nestaje
i dobija izgled zaborava 

evo me

na samoj ivici straha od mraka
da praznujem bedom i nadom

da prosim u gladi i izobilju

da ćutim u snegu i ognju

da poreknem

da pljunem

da samu sebe dokažem

bosonoga na ledini
žrtvujem samonikli
bršljan oko gležnjeva


zatvaram oči i...

...uznemirilo se nebo...

Нема коментара:

Постави коментар