Onako oko ponoći,
kada ti san nekud odluta.
Pogledom zaustavi Mesec,
zamisli da si njegov zrak.
Proviri kroz prozor,
obasjaj njenu rasutu kosu,
pomiluj je po obrazu,
dok ona spava…
Ponesi je u naručje,
privi je na grudi dok sanja,
oslušni kako mirno diše...
Tada polako zatvori oči,
kao kada ih ona ljubi,
i prepusti se, čaroliji sna!
Нема коментара:
Постави коментар