Umiven plavetnilom
tiho se prikrao
prosuo jarost buđenja
kao kamenčiće u vodu
da mreškaju njenu mirnoću
tihom jezom očekivanja
prekrivena jutarnjom izmaglicom
lenjo se proteže kao u postelji
da je
reka potekla od izvora
život da daje
dolini plavnoj
hrastovoj šumi
hladu da se nada
skloništu pred oluju
bila bi
nejaka
preplašena srna
ustreptalog srca
a nije
ustuknula
pred njim je ustala
čvrstim se pogledom oduprla
jakom
voljom i gle
savladan je
još jedan odlazi
dok noć je osvaja…
usnula je sa smeškom
na usnama.
Нема коментара:
Постави коментар