Nepovrat
Ono što crta tvoje obličje,
boji te trenom svog hira.
Linijom beskraja opasuju
kretanje, u nekretanju kruga.
Od sanja, do bljeska,
večeri, i jutra.
Haljine svoje raši i grane
okiti, bojama i golotinjom.
Ono kao vilinim štapićem
diriguje čarima, i čula budi.
U vremenskoj kočiji bičem,
četiri vranca u galop tera, promiče…
Hita nekud, cilju nekom…
planira, neplanirano da bude.
Ono, nema svoje samotrajanje,
tek u prolaznost, moguće je nju videti.
Trag ostavlja kao boru na licu,
tok reke, sećanja, i spominjanja.
Нема коментара:
Постави коментар