Razlog

 

Postupak ima svoje

pre i posle…

Razumljivo ili ne

objašnjenje.

Ništa ne nastaje

od ništa…

Postaje od nečega

u prvi mah nevidljivog.

Budi se i hrani

raste, preliva…

U trenu postaje

razlog svog postojanja.

A on…

pravac retko ima promenljiv.

Udah, broj do deset…

možda, okrene vetar…

ZAR-Slavica Pejović

Samo

jedan

dodir

i

Glas

tihi..

U 

daljini...

Mir

oku

i spokoj...

Nemoj

pesma 

utihnula...

A zvono?

Odzvanja...

Odzvanja...

Vreme

Pustim da klizi kroz prste

seme k’o zvezda bljesak

da prosipam vodu iz bokala

neprestano trajanje u krugu

vrteška postaje iz suza smeh

il’ suze iz smeha…

Raste i širi se kao krila

želja da se uzdigne

da sustigne pogled

da nadmaši visinu

da prestigne daljinu

da se raširi poput Sunca…

Iznikle mladice nežnih listova

iz okrilja tame svetlost priziva

život da traje ona sa mrakom  

u uzajamnom preticanju i nedodiru

rađa rosu da može napiti žedne korene

siguran oslonac da mogu biti.

...Duševni trepet... - Radovan Nedović

...korakom u sjutra
ali
kako korakom iz juče
kad to juče
toliko boja i tonova vuče
a to juče nema ništa osim sjećanja
sivog i opominjujućeg
da se o proljeću ne sanja
ono se čeka
i ukorači...
...sve oko čovjeka
čovjekom ga ne čini
niti bogati
teško je samo to
što se upravo to
nikad 
na vrijeme 
ne shvati
meni je sad lako
sve mi je dato uzeto
ničim drugim
do samim sobom
i zato gledamo se ja i ogledalo
neskrivenom zlobom
mi stari znanci
neću ga polomiti
jer još sivlju sliku daju
njegovi ostaci
...moje nevajarske ruke
vajale su glavne likove
života mi
...moje neslikarske ruke
slikale su predjele po kojima
duši bih dozvolio da šeta
...moje varljivo oko
davalo je grudima snage
da sasvim sibirske osobe
sebi postavlja
kao drage
...volim kad me ogledalo pobijedi
ali neka ne zaboravi
da i ono Sjutra
s l i j e di...

PRVI PESNIČKI KONKURS

KNJIŽEVNI KLUB 21 IZ SMEDEREVSKE PALANKE RASPISUJE
PRVI PESNIČKI KONKURS

Propozicije:

Pesnici dostavljaju po tri pesme koje ocenjuje žiri za poeziju.
Sve radove slati pod šifrom u tri primerka.

-tema konkursa: slobodna
-pesme dostaviti do 2. avgusta 2013. godine

Uputstvo za slanje pesama:
-pesme se šalju u Word dokumentu
-slati do tri pesme
-font slova 12
-pesme ne bi trebalo da budu duže od A4 formata
-pesme potpisati šifrom i razrešenje šifre (ime, prezime, kontakt i kraću biografiju) staviti u zasebnu kovertu
-svaku pesmu poslati u 3 primerka

Radove poslati na sledeću adresu:

Književni klub 21
11 420 Smederevska Palanka
poštanski fah 31

Slanje na elektronsku adresu: kk21.palanka@gmail.com

1. pesme potpisati šifrom
2. u jednom dokumentu slati pesme i taj dokument nasloviti šifrom
3. razrešenje šifre (ime, prezime, kontakt i kraću biografiju) slati u posebnom dokumentu
4. dokument koji sadrži razrešenje nasloviti: RAZREŠENJE I ŠIFRA

Nagrađeni i odabrani radovi biće objavljeni u zborniku ,,Izvornik“ koji će biti predstavljen na 4. pesničkim susretima u Smederevskoj Palanci, septembra meseca ove godine.
Sve informacije o učesnicima i nagrađenima će biti postavljene i na fejsbuk stranici Književnog kluba 21. Kontakt telefon 064/252 99 40.

...Duševni trepet... – Radovan Nedović

Preuzeto sa „Krstarica“ 3. 6. 2012.

...Duševni trepet... – Radovan Nedović

...Naslov bez trenutno dobrog teksta…

U osami naslov ne osta’’,

reč Branka, reč Radovan…

stih li je il’ komentar…

 

... uhvaćen zamkom buđenja,
nedosanjan san javom se ogrnu...

...po bašti zajian ružored
kao neko špioniranje
mirisom me traži...

...ili bar tako izgleda
O,-Tamiševa...

... zagleda, zagleda...
sve onako kradom
trag prateč...
Sunčanim zrakom...

...da li je tragu dozvoljeno
postojanje
kad ga stvarnost napusti,
Tamičeva...

... usamljen traje...
i san se iz sna budi
uzima iz dana svetlost...
dozvola... postojanje...?
Ne pita Sunce...
Ne pita Mesec...
Sve traje!

...osama i stepa idu uporedo
i nikad same
osama im je sazvežđe
koje ne daju
i krađi su
nepogodni
...Tamiševa...

... vila svojim plaštom
stepi osamu obavija
i nikad same one nisu...
ne vide dok kapke snene ne podignu
treptaj u trenu svog postojanja...

...kaktusi
te nevoljne ruže pustinje
nijesu oni pustinjske ruže
jer su jedino rastinje
datost su
da se sve može
i svuda...
...samo siromaštvo
pravi čuda
a bogatstvo je božji poklon nesrećnima
da bi ispravne i iskrene
na miru ostavili
...Tamiševa...

... i pesma nije sebi data
da cvet pustinju vodom napoji
zato se rađa iz hladne noći,
i jutra Suncem probuđenim...
... Faraoon-e...

...neka večeras ostane ovako
sjutra je nov dan
i sramota ako
ostanem
sam medju svojim privatnim vukovima
...tam...Tam,.,Tam,,,

"... tam...Tam,.,Tam,,, "
odzvanja pustinjom
sve tiše...
jutro pozivari...

...tišina i jeste moć pustinje
sve ima ime
i svoje
polje
a pustinja to zna
najbolje...

Konkurs "Ulaznica"

Časopis Ulaznica i Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ iz Zrenjanina raspisuju:
Književni konkurs Ulaznica 2013
za NEOBJAVLJENE priče, pesme i eseje
Pravo učešća na književnom konkursu Ulaznica 2013 imaju svi autori/ke koji pišu na bhsc jezicima.
Radovi se primaju do 15. septembra 2013. godine na adresu Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Trg slobode 2, 23000 Zrenjanin, Srbija, sa naznakom: za Konkurs Ulaznica 2013. Radovi se ne mogu slati putem e-maila.
Otkucani ili odštampani radovi potpisuju se šifrom, a rešenje šifre sa ličnim podacima, adresom, brojem telefona i e-mail adresom autora/ke šalje se u posebnoj koverti koji se prilaže uz radove. Očekuje se da stigne najviše do 5 pesama, 3 priče i 3 eseja. Dužina pojedinačne priče ili eseja ne može da prelazi 20.000 karaktera. Rukopisi se šalju u tri primerka. Rukopisi se ne vraćaju.
Odluku o nagradama koje se sastoje od novčanog iznosa, diplome i objavljivanja u posebnom broju časopisa Ulaznica doneće žiri koji će imenovati redakcija časopisa. Proglašenje dobitnika i uručenje nagrada obaviće se na završnoj svečanosti u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“, u Zrenjaninu u petak, 13. decembra 2013. godine. Tom prilikom biće promovisan broj Ulaznice u kojem će biti objavljeni nagrađeni radovi.
Za bliža obaveštenja obratite se na telefon +38123566210 ili na e-mail adresu zrulaznica@gmail.com

Tražim

Na putu pravac ne očekujem

putokaz zapisan nosim u sebi

reči koje pratim rodile su se

trenutku da bi dale značenje

ime po kome će biti upamćen.

Ostavljam trag pred-putnika

osami darujem otisak stope

ne-vremenu da odoleva

trajanje da ima pogled unazad

uputiti kao uporednik sadašnjosti.

Otkrivam svoju ne-jakost

ne-pokorno glave uspravnog stasa

uzimam ne-uzeto jedino imam

svoje u rukama da ponesem

ono putnikovo znamenje.

Tražim širinu da udahnem

život ravnice okom ne okovane

granice nebo tek postavi

plavet da stopi s poljem

a ja, ne tražim za sebe…

POGLED U... - Milan Milutinović

 
Često gledam u prozor
Da ugledam cvet ljubičice,buba maru, leptira.
On pilji u mene svojim staklenim okom
Da vidi koje sam vrsta životinje?
Da li mi je dlaka duga ili kratka?
Da li sam možda električni aparat
Kompijuter koji sve beleži i pamti?
Mehanička mašina koja radi na paru i pritisak.


Između nas svetlost lustera obasjava dan.
Zvuk sa radija veselo grgolji,
Pretvorio sam se u uvo i opet ništa ne razumem.
Neki nepoznati jezici,
Neke strane melodije.
Seku tišinu između nas.

Na Tv-u slika u boji
Đoković igra tenis protiv Nadala
Na Rolan Garosu i vodi u setovima
Dva prema jedan.
Mi se za to vreme igramo žmire
Dok se ne spusti roletna,
Padne mrak po glavi, rukama i nogama
Postanemo teški i olovni.
Uvučemo se pod jorgan i osluškujemo
Otkucaje svog srca.

Kad hoću

Ugasim svetlo da bih videla

u senkama na zidu obrise

lik koji nacrtan lebdi,

kreče se ka meni i gle

dok pružim ruku,

on je već drugi

neprepoznatljiv

smeška se,

vetar granam

kucka po oknu

pogledam

pritajio se,

upire pogled,

osetim kao dodir,

i nema nikoga

u sobi,

u igri senke

mašta

iz priče

budi se i raste

uspavana želja

to je ispisala,

da buđenje ima

smisao. 

One za nju

Možda su prosule

svoje

čuvane u nedrima

u potaji

osmehom umivene

bistre

poglede kao nebo

plavo

da mami buđenje jutra

za nju

a ona za sebe ništa

ne uze

nego čuva da ima

davanju

vešta je tugu da odagna

iz dana

kada se tamni oblak

sam

samovanju prikloni

neverici

zasedu postavljaju

možda

verovanje u snazi

teče

rekom od izvora. 

EKO PESMA ZA LEPŠE JUTRO-Milan Milutinović

Sakupljam limenke, plastične balone za vodu
Staklene flaše od piva i vina za reciklažu.
Za lepši komšiluk, ulicu i grad.
Ja sam savestan građanin.

Skinuću svoje plavo plastično odelo
Crne platične cipele.
Opet je u modi carevo novo odelo
Odelo sa malim dodatkom za tange i frange

U zavisnosti koje marke naočara nosimo
Odelo može biti bele boje, žute boje
Crne boje za sve svečanosti
Od svile i somota.

Sto na kome jedem je od tvrde crvene plastike
Otporan je na udarce i toplotu.
Moja omiljena *čaša za vodu
Sa slikama Miki Mausa i Paje Patka,plastična je.

Tanjir za jelo je od reciklažne plastike
Supa iz kesice ima ukus plastike
Gotovo jelo u foliji „Sarma“
Miriše i mami modifikovanom sojom.

Ja sam uzoran građanin
Sve ću to pojesti sa puno hleba od juče
Hleb koji se mrvi i pada na zemlju
Sa željom da nikne ceo i vruć za jednu noć

Između asfalta i betona u saksiji
Žardinjeri i parku
Za gladna plastična usta
Za velike plastične stomake.

Moj raspored

Prolijem preostalu, beskorisnu

učmalost,

da iz tame proviri

liska, buduća hraniteljica

od svetlosti da stvara

boju,

život,

imam dok dajem

trajanje u kapi od koje reka poteče

novo izniklo da može oslonac

godinama biti

umornim od tereta

s razlogom

ponesem sve nepotrebno

u trenutku prebiram

ko zrna rasuta, komad po komad

neću ostaviti tugu ni sreću

ostaviću ih u drugom rasporedu

da svetlo bude pre mraka

kao nebo posuto zvezdama

da noć ne bude crni plašt.

Mesečeva igra-Milan Milutinović

Okrenem se za osmadeset stepeni,
Devedeset stepeni, sto stepeni.

U jednom času, jednom danu
Za jednu noć.

Nema me u pesmi, rečima
Pogledu komšijske dece,
Očima kućnog ljubimca
Kratkodlakog ptičara „ Pipina“.

Oči su mi krupne i gladne
Hranim se mravima, bubama, leptirima
Žabama, zmijama, školjkama
Plamtim u obrazima, ušima

Da niknem travom,
Izrastem u drvo jablanovo.
Otvrdenem u kamenu oblutku
Zasijam belinom na suncu.

Izlijem se kišom zvezda
Uzburkam se vodom
Potečem rekom snagom matice u talase mora
Morima plimom i osekom u okean krvi.

Okerćem se za osmadeset stepeni,
Devedeset stepeni, sto stepeni.

Oplete slovo misao

Slovo dok napišem misao požuri

saplete se o ono prvo…

A…

Uspravi se i krene ponovo,

oprezno

… nije više ista ona od pre…

Sada je u drugom obliku,

lik izmenila a pravac…

isti ima.

B…

Od broja zavisi brzina kojom će stiči

od tačke A do tačke B…

Njen udar biće isti u svakom slučaju

cilj kad sustigne

neminovno će

slovo biti na papiru do slova…

Glas protiv

One što bude iz sna

prosute onako bez razloga

možda sa smislom koji ne shvatam

u vremenu ovom trenutku a ni onom

nadolazećem talasu života koji sustiže

neosušene suze tugom izazvane

s radošću novog rađanja ih meša.

Čemu one, one tamne i nerazumne

mahnite furje koje pritiskaju grudi

dah oduzimaju tek onako da bi potvrdile

prisustvo svoje nametnule su mrakom

prikrivajući svetlo koje poziva

svakim novim korakom njih čini

nepotrebnim a ipak su tu.

One tuge tame protiv njih

glas svoj podižem iz dubine

snagom tajnom neotkrivenom

mašem im dok odlaze

protiv njih

nemu reč samo imam.

Palić, ja i on

Ustuknuće

Kada se razlije svetlost dana
preko tame 
protekle noći ustuknu uplašene 
pred novim
nepoznatim likom
okrenutom
izvoru bistrinom nalik
oku deteta u igri povetarca
senka pupoljka
liči na buđenje lutke
leptira
krila koja će zamahom
dosegnuti visine
koje jutro najavljuje.

GURMANLUK - Milan Milutinović

 


Umačem hleb u so
Da se osladim.
So je jodirana, zdrava
Dobra je za naše štitne žlezde.

Za ručak imamo klin čorbu od juče,
Podgrejanu u plavom loncu na tufne.
Moja žuta mačka, svojeglava i tvrdoglava
Voli da jede klin čorbu s nama za stolom.

Pas Đole koji je juče bio kod veterinara
I imao uspešnu kastraciju muškosti,
Omastiće njušku tanjirom tople čorbe.

Dok na TV-u ide vremenska prognoza
U kojoj najavljivačica, silikonskih grudi i u mini suknji, najavljuje dolazak proleća.

Iskrice nestrpljivice

Od mene su otišle

umorile su se čekajući

da probudim dan.

I Suncu su ostavile

rosu da ispija žedno

od kišnih oblaka neviđeno.

Kao urok da su bacile

onako tek da bi bile upamćene

a neviđene dok su bile tu.

Nekako neprimetno one

postojaše u svemu

i nestale su da bi bile primećene.

Tamo da borave na raskršću

svetla i mraka

dok bacim seme.

Da danu vratim buđenje

da mogu pogled na horizontu

odmoriti u osmehu.

Iznikla klica

trunka budućeg roda

biće za njihov povratak.

Oku!