ODA КРИЗИ
Криза ме дрма када немам ‘леба,
опасно сам се црна на њега навукла…
Само једна дозица ‘леба ми треба,
јој, како бих се са њега и чиме свукла?
Панично ме тресе када немам кредита,
па просећи у бирое и шалтере трчим…
Одговарам дајте, шта год ме неко пита
и радо бих око гуше руке да им згрчим…
Лако је црвићу ког криза не ждере,
са удице сваке тај, уме да спадне…
Ал ‘тешко је људу, да банане бере,
са дрвета шљиве, а очи му гладне…
Ампутацијом образа можда се и спасе,
имунитет стиче одмах преко ноћи….
Док сви кризом копне, он цветаће, зна се,
хирургија само, ту, може му помоћи…..
Шта мени, па, може та кризетина нека?
Прљавој,без прашка, бар ми душа чиста..
Без ње никад не би еволуирала у човека,
већ чекала свој крај, к’о у тегли глиста..
Носиље смо вредне томе нема збора,
сваки дан по јаје на ваздуху и води…
Ти, ако си бољи, изађи из тог лавора,
кавез је на фарми пут коки ка слободи…
Само ме још плаши ума нашег криза,
благослов је прави, све ти вазда лепо..
Ни торањ у Пизи, већ у торњу Пиза,
будалама с дипломом да се дивим слепо…
Веле,пусти те кризе,ево новог чуда,
смислили су већу, свињогрип већ хара…
Крмачама светским поста тесна груда,
ма, док село гори нек’се чешља стара…
Немојте, тај вирус да преживим нећу,
нек’ остане песма лек за кризе мање…
На Балкану ,само запалићу му свећу,
зезнућу га-одо’ у друго агрегатно стање!
