Ona je...

1. NEPOZNATA
Zaigrala je u njegovim mislima
ples u kom je korak nov nepoznat
kao ptica je poletela razigrana
pred njegovim praznim pogledom.

Melodija kao boja prosuta
razlila se maštom i polako
korak po korak kao da ritam
budi neki delić čežnje.

Igru koju ona igra
od koje se život čini
kao san ne želi
da otkrije.

Skriva u mašti
taj čarobni ton
čežnje i mada
je ona...

2. NEPOZNATA

Želja
sa kojom se rodio
neotkrivena
usnula zaboravljena.

Pod snegom crno ofarbane
kose ukradene godine
produžene mladosti
belog pogleda.

Hitrih pokreta kao led
vrelog dodira iskidanih
ne doživljenih i neispunjenih
u žurbi neispijenih želja.

Nemoćan da voli onako
kako nikad i niko nije
on beži od sebe
iskrivljenog pogleda.

Gubi ono što nije imao
svoje pohlepno guta
vreme tražeći ukus
ljubavi...

3. NEPOZNATE

Mada ne zna kako
on nije imao ništa
osim sebe kao sliku
po kojoj je stvarao.

Lik svoje želje
slikao je u zenici
određene boje i nebo
je stvarao za nju jednu.

Kojoj bi mogao
da bude ljubavnik
samo njene ljubavi
on može da se ne napije.

Ona je žeđ
koja se ne gasi
jedna jedina koju
može da voli.

Okvir

Na zidu kao ukras slika.

Šarena livada cvetna,

zuj pčela, i nemi let leptira.

Prolazi dama, ne vidim lik

u senci je suncobrana.

Dal’ joj smešak titra na licu,

il’ joj se suza prikrada usnama?

U šetnji je ona a kao da ne mari

leptirak jedan na rame joj sleti

k’o mašnica sa kose da je pala.

Prolazi tako i slikar je spazi,

dok seje boje po belom platnu.

Trže se i gle čuda, kist poleti

i dama nepoznata na livadi

začara ga i zaustavi, kao da pita:

„Izvinite a gde je on?“

Sedi u uglu sobe,

seda mu kosa do ramena…

Kroz prozor kradom sunca zrak

ka slici hiti ko pogled blag,

dašak vetra kao da šalje

leptirak sa ramena polete…

Lice se starca smeškom ozari,

putuje tiho Sunce ka zapadu,

mrak u sobi uglove osvaja

on umoran na počinak ide,

rešio je…

Sutra će sliku da okrene,

u okvir isti njen lik će da osvane!

Činija

Oslikam sećanja cvećem

šarenu livadu mirisnu

postavim na belinu stolnjaka

bogatu trpezu činjenica

prolazno jeste bitisanje

odrastanje početak kraja

a ono posejano traje

reč kao zalog javlja se

trag unazad vuče pogled

slika od koje sve potiče.

Dan

 

Raširim ruke
krila da su
senka bi Tebi bila
u stih obavijena
lijana oko tvog tela
liske kao prsti
klize kapi rose
za usne žedne.

Raširim ruke
trenutak očekivanog
zagrljaj snagom daruje
novi se pogled budi
u reč bi da se odene
misao jutra
pospana
ustaje naga.

Raširim ruke
dan da ogrnem
novi
bez obeležja
umiven svetlošću
podiže se
ka zenitu s Suncem
dobija oblik.

Raširim ruke
na grudi privijam
umorne
posmatram zalazak
i oblik koji ću pamtiti
ili lik prolaznog
suton
ostaje kao sećanje.

XII KONKURS ZA NAJKRAĆU KRATKU PRIČU

XII KONKURS ZA NAJKRAĆU KRATKU PRIČU

Izdavačka kuća „Alma”, u saradnji sa „Beografitima”, organizuje XII konkurs zanajkraću kratku priču. Šalju se do tri neobjavljene priče ne duže od 15 redova (900 znakova). Nema nikakvih tematskih ili žanrovskih ograničenja. Priče, odštampane u jednom primerku (pošto priče skeniramo, više nisu potrebna tri primerka), potpisuju se šifrom, a razrešenje šifre dostavlja se u zasebnoj manjoj koverti, gde se navode i osnovni podaci o autoru (datum i mesto rođenja, zanimanje, književni rad, saradnja sa časopisima, objavljene knjige, adresa, telefon, e-mail adresa...). Žiri će dodeliti I, II i III nagradu. Priče, potpisane imenom i prezimenom, mogu se poslati i elektronskom poštom, i u tom slučaju ne učestvuju u konkurenciji za nagrade, ali će biti objavljene u zborniku – ukoliko to svojim kvalitetom zavređuju.

Radovi se šalju na adresu:

„Alma”
Molerova 62-A
11000 Beograd

ili

izdavackakuca.alma@yahoo.com

Pošto veliki broj mejlova, iz nepoznatih razloga, ne stiže do nas, svima koji priče pošalju elektronskom poštom potvrdićemo da smo njihov mejl primili. Ukoliko vam ne odgovorimo, molimo vas da priče pošaljete ponovo. 

Konkurs je otvoren do 1. septembra 2013. godine. Žiri će proglasiti pobednike 1. oktobra. Objavljene priče neće se honorisati.
Sve informacije o konkursu, nagradama, predstavljanju knjige i sl. biće objavljene na sajtu www.alma.rs. Na ovom sajtu mogu se pročitati svi zbornici s prethodnih konkursa.

Đorđe Otašević                                                                     Darko Kocjan

(„Alma”)                                                                                   („Beografiti”)

Staro za novo

Sakupljam stare i zaboravljene,

u trenutku suvišne i uzaludne,

važne ali ne izgovorene reči

izbledele od čekanja.

Kao staro gvožđe na otpad

predaću u zamenu za nove,

neupotrebljene, sjane,

k’o zlatan zub što osmeh krasi.

Nosiću ih u iskrici oka,

da zablistaju kad stignu vremena

ona, koja će biti za njih,

kao duga da oboje svod.

RANDEVU U STANU KAVALJEROVIĆ - Milan Milutinović

Stoje dve stolice i nemuju
Ostavljene blizu na dodir kolena
Miris parfema, mig oka
Obučene u suknjice od satena, skaja.
Ćute smišljeno, uporno, tvrdoglavo
Zazubljene vremenom danima, noćima
Kao kamen, panj, šolja za kafu,
Čanak za mleko.
Gutaju reči sa svakom mrvom hleba
Koja ih nehotice pogodi, prilepi se za kožu.
Gutljajem pileće supe, čorbe od graška
Što cure niz dečiju portiklicu.
Škrguću zubima, škripe nogama o pod
žele da iseku prostor i vazduh izmedju njih
da pokidaju latice ruža, listove hrizantema
Iz vaze na trpezarijskom stolu.
Jezik koji žvaće dane sa limunom
Krklja na francuskom, španskom
Ja sam drvo
Jezik koji liže med noćima
Viče na ruskom, italijanskom
Ja sam šuma
Šuma je zelena, žuta, crna
Ima smaragdne, plave, garve oči,
Sanja ne trepćući
Dok mladi podstanari brzo otključavaju vrata
I strasno se ljube na trouglu između kupatila,
dnevne i spavaće sobe.
 

Razlog

 

Postupak ima svoje

pre i posle…

Razumljivo ili ne

objašnjenje.

Ništa ne nastaje

od ništa…

Postaje od nečega

u prvi mah nevidljivog.

Budi se i hrani

raste, preliva…

U trenu postaje

razlog svog postojanja.

A on…

pravac retko ima promenljiv.

Udah, broj do deset…

možda, okrene vetar…

ZAR-Slavica Pejović

Samo

jedan

dodir

i

Glas

tihi..

U 

daljini...

Mir

oku

i spokoj...

Nemoj

pesma 

utihnula...

A zvono?

Odzvanja...

Odzvanja...

Vreme

Pustim da klizi kroz prste

seme k’o zvezda bljesak

da prosipam vodu iz bokala

neprestano trajanje u krugu

vrteška postaje iz suza smeh

il’ suze iz smeha…

Raste i širi se kao krila

želja da se uzdigne

da sustigne pogled

da nadmaši visinu

da prestigne daljinu

da se raširi poput Sunca…

Iznikle mladice nežnih listova

iz okrilja tame svetlost priziva

život da traje ona sa mrakom  

u uzajamnom preticanju i nedodiru

rađa rosu da može napiti žedne korene

siguran oslonac da mogu biti.

...Duševni trepet... - Radovan Nedović

...korakom u sjutra
ali
kako korakom iz juče
kad to juče
toliko boja i tonova vuče
a to juče nema ništa osim sjećanja
sivog i opominjujućeg
da se o proljeću ne sanja
ono se čeka
i ukorači...
...sve oko čovjeka
čovjekom ga ne čini
niti bogati
teško je samo to
što se upravo to
nikad 
na vrijeme 
ne shvati
meni je sad lako
sve mi je dato uzeto
ničim drugim
do samim sobom
i zato gledamo se ja i ogledalo
neskrivenom zlobom
mi stari znanci
neću ga polomiti
jer još sivlju sliku daju
njegovi ostaci
...moje nevajarske ruke
vajale su glavne likove
života mi
...moje neslikarske ruke
slikale su predjele po kojima
duši bih dozvolio da šeta
...moje varljivo oko
davalo je grudima snage
da sasvim sibirske osobe
sebi postavlja
kao drage
...volim kad me ogledalo pobijedi
ali neka ne zaboravi
da i ono Sjutra
s l i j e di...

PRVI PESNIČKI KONKURS

KNJIŽEVNI KLUB 21 IZ SMEDEREVSKE PALANKE RASPISUJE
PRVI PESNIČKI KONKURS

Propozicije:

Pesnici dostavljaju po tri pesme koje ocenjuje žiri za poeziju.
Sve radove slati pod šifrom u tri primerka.

-tema konkursa: slobodna
-pesme dostaviti do 2. avgusta 2013. godine

Uputstvo za slanje pesama:
-pesme se šalju u Word dokumentu
-slati do tri pesme
-font slova 12
-pesme ne bi trebalo da budu duže od A4 formata
-pesme potpisati šifrom i razrešenje šifre (ime, prezime, kontakt i kraću biografiju) staviti u zasebnu kovertu
-svaku pesmu poslati u 3 primerka

Radove poslati na sledeću adresu:

Književni klub 21
11 420 Smederevska Palanka
poštanski fah 31

Slanje na elektronsku adresu: kk21.palanka@gmail.com

1. pesme potpisati šifrom
2. u jednom dokumentu slati pesme i taj dokument nasloviti šifrom
3. razrešenje šifre (ime, prezime, kontakt i kraću biografiju) slati u posebnom dokumentu
4. dokument koji sadrži razrešenje nasloviti: RAZREŠENJE I ŠIFRA

Nagrađeni i odabrani radovi biće objavljeni u zborniku ,,Izvornik“ koji će biti predstavljen na 4. pesničkim susretima u Smederevskoj Palanci, septembra meseca ove godine.
Sve informacije o učesnicima i nagrađenima će biti postavljene i na fejsbuk stranici Književnog kluba 21. Kontakt telefon 064/252 99 40.

...Duševni trepet... – Radovan Nedović

Preuzeto sa „Krstarica“ 3. 6. 2012.

...Duševni trepet... – Radovan Nedović

...Naslov bez trenutno dobrog teksta…

U osami naslov ne osta’’,

reč Branka, reč Radovan…

stih li je il’ komentar…

 

... uhvaćen zamkom buđenja,
nedosanjan san javom se ogrnu...

...po bašti zajian ružored
kao neko špioniranje
mirisom me traži...

...ili bar tako izgleda
O,-Tamiševa...

... zagleda, zagleda...
sve onako kradom
trag prateč...
Sunčanim zrakom...

...da li je tragu dozvoljeno
postojanje
kad ga stvarnost napusti,
Tamičeva...

... usamljen traje...
i san se iz sna budi
uzima iz dana svetlost...
dozvola... postojanje...?
Ne pita Sunce...
Ne pita Mesec...
Sve traje!

...osama i stepa idu uporedo
i nikad same
osama im je sazvežđe
koje ne daju
i krađi su
nepogodni
...Tamiševa...

... vila svojim plaštom
stepi osamu obavija
i nikad same one nisu...
ne vide dok kapke snene ne podignu
treptaj u trenu svog postojanja...

...kaktusi
te nevoljne ruže pustinje
nijesu oni pustinjske ruže
jer su jedino rastinje
datost su
da se sve može
i svuda...
...samo siromaštvo
pravi čuda
a bogatstvo je božji poklon nesrećnima
da bi ispravne i iskrene
na miru ostavili
...Tamiševa...

... i pesma nije sebi data
da cvet pustinju vodom napoji
zato se rađa iz hladne noći,
i jutra Suncem probuđenim...
... Faraoon-e...

...neka večeras ostane ovako
sjutra je nov dan
i sramota ako
ostanem
sam medju svojim privatnim vukovima
...tam...Tam,.,Tam,,,

"... tam...Tam,.,Tam,,, "
odzvanja pustinjom
sve tiše...
jutro pozivari...

...tišina i jeste moć pustinje
sve ima ime
i svoje
polje
a pustinja to zna
najbolje...

Konkurs "Ulaznica"

Časopis Ulaznica i Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ iz Zrenjanina raspisuju:
Književni konkurs Ulaznica 2013
za NEOBJAVLJENE priče, pesme i eseje
Pravo učešća na književnom konkursu Ulaznica 2013 imaju svi autori/ke koji pišu na bhsc jezicima.
Radovi se primaju do 15. septembra 2013. godine na adresu Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Trg slobode 2, 23000 Zrenjanin, Srbija, sa naznakom: za Konkurs Ulaznica 2013. Radovi se ne mogu slati putem e-maila.
Otkucani ili odštampani radovi potpisuju se šifrom, a rešenje šifre sa ličnim podacima, adresom, brojem telefona i e-mail adresom autora/ke šalje se u posebnoj koverti koji se prilaže uz radove. Očekuje se da stigne najviše do 5 pesama, 3 priče i 3 eseja. Dužina pojedinačne priče ili eseja ne može da prelazi 20.000 karaktera. Rukopisi se šalju u tri primerka. Rukopisi se ne vraćaju.
Odluku o nagradama koje se sastoje od novčanog iznosa, diplome i objavljivanja u posebnom broju časopisa Ulaznica doneće žiri koji će imenovati redakcija časopisa. Proglašenje dobitnika i uručenje nagrada obaviće se na završnoj svečanosti u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“, u Zrenjaninu u petak, 13. decembra 2013. godine. Tom prilikom biće promovisan broj Ulaznice u kojem će biti objavljeni nagrađeni radovi.
Za bliža obaveštenja obratite se na telefon +38123566210 ili na e-mail adresu zrulaznica@gmail.com

Tražim

Na putu pravac ne očekujem

putokaz zapisan nosim u sebi

reči koje pratim rodile su se

trenutku da bi dale značenje

ime po kome će biti upamćen.

Ostavljam trag pred-putnika

osami darujem otisak stope

ne-vremenu da odoleva

trajanje da ima pogled unazad

uputiti kao uporednik sadašnjosti.

Otkrivam svoju ne-jakost

ne-pokorno glave uspravnog stasa

uzimam ne-uzeto jedino imam

svoje u rukama da ponesem

ono putnikovo znamenje.

Tražim širinu da udahnem

život ravnice okom ne okovane

granice nebo tek postavi

plavet da stopi s poljem

a ja, ne tražim za sebe…

POGLED U... - Milan Milutinović

 
Često gledam u prozor
Da ugledam cvet ljubičice,buba maru, leptira.
On pilji u mene svojim staklenim okom
Da vidi koje sam vrsta životinje?
Da li mi je dlaka duga ili kratka?
Da li sam možda električni aparat
Kompijuter koji sve beleži i pamti?
Mehanička mašina koja radi na paru i pritisak.


Između nas svetlost lustera obasjava dan.
Zvuk sa radija veselo grgolji,
Pretvorio sam se u uvo i opet ništa ne razumem.
Neki nepoznati jezici,
Neke strane melodije.
Seku tišinu između nas.

Na Tv-u slika u boji
Đoković igra tenis protiv Nadala
Na Rolan Garosu i vodi u setovima
Dva prema jedan.
Mi se za to vreme igramo žmire
Dok se ne spusti roletna,
Padne mrak po glavi, rukama i nogama
Postanemo teški i olovni.
Uvučemo se pod jorgan i osluškujemo
Otkucaje svog srca.

Kad hoću

Ugasim svetlo da bih videla

u senkama na zidu obrise

lik koji nacrtan lebdi,

kreče se ka meni i gle

dok pružim ruku,

on je već drugi

neprepoznatljiv

smeška se,

vetar granam

kucka po oknu

pogledam

pritajio se,

upire pogled,

osetim kao dodir,

i nema nikoga

u sobi,

u igri senke

mašta

iz priče

budi se i raste

uspavana želja

to je ispisala,

da buđenje ima

smisao. 

One za nju

Možda su prosule

svoje

čuvane u nedrima

u potaji

osmehom umivene

bistre

poglede kao nebo

plavo

da mami buđenje jutra

za nju

a ona za sebe ništa

ne uze

nego čuva da ima

davanju

vešta je tugu da odagna

iz dana

kada se tamni oblak

sam

samovanju prikloni

neverici

zasedu postavljaju

možda

verovanje u snazi

teče

rekom od izvora. 

EKO PESMA ZA LEPŠE JUTRO-Milan Milutinović

Sakupljam limenke, plastične balone za vodu
Staklene flaše od piva i vina za reciklažu.
Za lepši komšiluk, ulicu i grad.
Ja sam savestan građanin.

Skinuću svoje plavo plastično odelo
Crne platične cipele.
Opet je u modi carevo novo odelo
Odelo sa malim dodatkom za tange i frange

U zavisnosti koje marke naočara nosimo
Odelo može biti bele boje, žute boje
Crne boje za sve svečanosti
Od svile i somota.

Sto na kome jedem je od tvrde crvene plastike
Otporan je na udarce i toplotu.
Moja omiljena *čaša za vodu
Sa slikama Miki Mausa i Paje Patka,plastična je.

Tanjir za jelo je od reciklažne plastike
Supa iz kesice ima ukus plastike
Gotovo jelo u foliji „Sarma“
Miriše i mami modifikovanom sojom.

Ja sam uzoran građanin
Sve ću to pojesti sa puno hleba od juče
Hleb koji se mrvi i pada na zemlju
Sa željom da nikne ceo i vruć za jednu noć

Između asfalta i betona u saksiji
Žardinjeri i parku
Za gladna plastična usta
Za velike plastične stomake.

Moj raspored

Prolijem preostalu, beskorisnu

učmalost,

da iz tame proviri

liska, buduća hraniteljica

od svetlosti da stvara

boju,

život,

imam dok dajem

trajanje u kapi od koje reka poteče

novo izniklo da može oslonac

godinama biti

umornim od tereta

s razlogom

ponesem sve nepotrebno

u trenutku prebiram

ko zrna rasuta, komad po komad

neću ostaviti tugu ni sreću

ostaviću ih u drugom rasporedu

da svetlo bude pre mraka

kao nebo posuto zvezdama

da noć ne bude crni plašt.